Mislite da pričate o istoj stvari. Ne pričate.

Pre nekoliko godina sedeo sam u kafiću sa jednim parom. Trebalo je da bude obična kafa. Posle 10 minuta su se već svađali, tiho, onako kako se svađaju ljudi koji ne žele da ih okolina čuje.

Tema je bio vikend. On je opet radio subotom. Ona je rekla: „Tebe nikad nema.” On je odgovorio: „Pa radim za nas. Šta hoćeš, da ne radim?”

Ona je rekla da nije do para. On je rekao pa do čega je onda. Ona je rekla da ako mora da pita, nema smisla. On je pogledao u telefon. Ona je pogledala kroz prozor.

Gledao sam ih i posle 5 minuta mi je bilo jasnije šta se dešava nego njima. Nisu se svađali oko vikenda. Ona je pričala o tome da joj nedostaje. On je pričao o tome da niko ne vidi koliko se trudi. Oboje su bili u pravu. I baš zato nijedno nije moglo da popusti.

Kad sam im to rekao, pogledali su me kao da sam izmislio nešto. Nekoliko meseci kasnije su se razišli.

Problemi retko nastaju zbog nečega velikog. Najčešće nastaju zbog nerazumevanja.

Tema i ono ispod teme

Svaka svađa ima temu. Vikend, novac, sudovi, njegova majka, ko je zaboravio da plati struju. To je ono o čemu se glasno priča.

Ali svaka svađa ima i nešto ispod teme. Pitanje koje niko ne izgovori naglas:

• Da li sam ti važna?
• Da li vidiš koliko radim?
• Mogu li da se oslonim na tebe?
• Da li me poštuješ?

Dok se raspravljate o temi, to pitanje ostaje bez odgovora. Zato se ista svađa vraća svake 2 nedelje, samo u novom odelu. Danas su sudovi, sledeće nedelje njegov telefon za stolom, a sve vreme je u stvari isto pitanje.

Kako da prepoznaš da se vrtite u krug

• Treći put ovog meseca vodite istu svađu oko druge stvari.
• Reči „uvek” i „nikad” pojavljuju se u svakoj drugoj rečenici.
• Na kraju se svađate oko toga kako je nešto rečeno, a ne šta je rečeno.
• Oboje odlazite sa osećajem da vas niko nije čuo, iako ste oboje mnogo pričali.

Ako prepoznaješ 2 ili više, više se ne svađate oko teme. Svađate se oko onoga ispod nje, samo to niko ne imenuje.

Isto se dešava i u poslu

Ako vodiš svoj biznis, ovo si sigurno videla i sa klijentkinjama. Neko se 20 minuta cenjka oko 30 evra. Ti popuštaš, ona traži još. Skoro nikad nije do tih 30 evra. Do toga je da ne želi da ispadne da je platila previše. Kad to vidiš, prestaneš da braniš cenu i počneš da joj daš ono što joj stvarno treba: osećaj da je dobro odlučila.

Ili sa poslovnim partnerom koji odjednom raspravlja o svakoj sitnoj odluci. Obično nije do odluka. Do toga je da oseća da se sve manje pita. Jedan razgovor o tome uštedi ti 10 rasprava o logou i rokovima.

Razgovor u 3 koraka

• Stani. I usred rečenice ako treba. Ne moraš da pobediš u temi.
• Imenuj šta je ispod nje za tebe. Ne za njega, za tebe. U jednoj rečenici.
• Pitaj za njegovo. Ne „šta je tvoj problem”, nego „do čega je tebi u ovome?”

„Čekaj. O čemu se mi zapravo svađamo? Meni nije do vikenda. Meni je do toga da mi nedostaješ.”

Druga strana će na trenutak ućutati. To ćutanje nije poraz. To je trenutak kad je razgovor prvi put postao iskren.

A ako on ne ume da odgovori?

Mnogi muškarci iskreno nemaju reči za ono što je ispod teme. Niko ih nije naučio. Ako slegne ramenima, ne shvataj to kao „baš ga briga”. Ponudi mu pretpostavku sa kojom može da se složi ili ne:

„Da li je do toga što osećaš da se toliko trudiš, a niko to ne primećuje?”

Često ćeš videti kako mu se ramena spuste. Upravo si naglas rekla ono što nosi mesecima. Odatle je vikend razgovor od 5 minuta.

GGospodinolog