Cena svakog „može, nema problema”

Petak, 17:40. Upravo si završila sa poslednjom klijentkinjom i oblačiš jaknu. Telefon zavibrira. Stalna klijentkinja: „Ima li šanse da me ubaciš sutra ujutru? Baš mi je važno.”

Subota ujutru je jedino jutro koje si planirala za sebe. Otkucaš „može, nema problema” pre nego što si stigla do kraja poruke.

Deset minuta kasnije zove sestra. Da li možeš u nedelju da pričuvaš decu, samo par sati. I na to kažeš da. Na putu kući osećaš nešto što nije umor. Bliže je ljutnji. I ne znaš na koga.

Uglavnom na sebe.

Zašto „da” izađe pre nego što razmisliš

Za mnoge žene „da” nije odluka. To je refleks. Uvežban je rano: dobra devojčica pomaže, ne pravi problem, nikog ne razočarava. „Ne” deluje opasno, kao da bi odnos mogao da pukne zbog jednog malog odbijanja.

Zato kažeš „da” da bi sačuvala odnos. A onda ga ogorčenost polako ipak kvari, samo tiše.

„Da” koje ne misliš je „ne” koje ćeš reći kasnije, obično glasnije.

Šta te svako „da” zapravo košta

• Vreme. Subota ujutru je otišla, a sa njom i odmor koji ti je trebao da u ponedeljak dobro radiš.
• Novac. Klijentkinja koju ubaciš u subotu po redovnoj ceni nauči da tvoj vikend ne košta ništa.
• Poštovanje. Ljudi brzo nauče ko uvek kaže „da” i počnu da pitaju prvo tebe. Ne zato što te najviše cene, nego zato što si najlakša.

U poslu to ima ime: posao koji se sam širi. Samo još jedna mala izmena. Možeš li brzo da pogledaš i ovo. Svaka molba je mala. Zajedno su drugi posao koji ti niko ne plaća.

Pravilo od 24 sata

Ne moraš preko noći da naučiš da kažeš „ne”. Moraš samo da naučiš da ne kažeš „da” odmah. Između pitanja i odgovora ubaci pauzu:

„Da proverim, pa ti javljam sutra ujutru.”

Ta rečenica ti kupi jednu noć. Za tu noć refleks prođe i možeš sebi da postaviš jedno pitanje: da me ovo pitaju za sledeći mesec, a ne za sutra, da li bih i dalje rekla „da”? Ako je odgovor ne, onda je i sada ne.

Kako da kažeš „ne”, a da ne spališ mostove

• „Može, nema problema!” postaje „Sutra ne mogu, ali imam utorak u 9. Da te upišem?”
• „Izvini, stvarno ne mogu, imam ovo i ono…” postaje „Ove nedelje ne mogu. Nadam se da ćeš naći nekog.”
• „Dobro, uradiću i te izmene.” postaje „Rado. To je van paketa, košta 60 evra. Da krenem?”

Primeti šta fali na desnoj strani: duga izvinjenja i objašnjenja. Svaki razlog koji navedeš je nešto sa čim druga strana može da se raspravlja. Kratko, ljubazno „ne” ne ostavlja ništa za raspravu.

Šta se desi posle prvog „ne”

Neki će se iznenaditi. Poneko će možda biti nadrndan jedan dan. Većina će jednostavno uzeti utorak. A sa klijentkinjama se desi nešto zanimljivo: one koje dobiju jasno „to je dodatno” obično više poštuju tvoje vreme, ne manje.

Kod kuće radi isto. Prvo „ne” je najteže. Peto je samo informacija.

„Ovaj put ne mogu. Sledećeg vikenda mogu da uzmem decu u subotu popodne, ako ti to pomaže.”

„Ne” sa jednom pravom alternativom nije odbijanje. To je granica sa otvorenim vratima.

Probaj ove nedelje

• Upotrebi rečenicu od 24 sata bar jednom, čak i kad bi verovatno ionako rekla „da”. Vežbaš pauzu, ne odbijanje.
• Zapiši svako „da” koje ove nedelje zažališ, i pored njega šta te je koštalo: sate, evre ili raspoloženje.
• Izaberi jednu molbu koja se stalno ponavlja i unapred pripremi odgovor, reč po reč.

Ne postaješ tvrđa. Postaješ neko čije „da” zaista nešto znači.

GGospodinolog