Plata koju sebi nikad ne isplatiš

Zamisli frizerku u Minhenu. Zovimo je Ana. Termini su joj puni, klijentkinje je obožavaju, i prošle godine je salon donosio oko 6.000 evra mesečno.

Pitaj Anu koliko zarađuje i ućutaće. Ne zna. Novac stiže na jedan račun, kirija, preparati i zakup stolice odlaze sa istog računa, a ono što ostane na kraju meseca je ono što ostane. Nekad 1.500. Nekad 200. Na proleće stigne pismo od poreske uprave i ušteđevina cele godine nestane u jednoj uplati.

Ana nije loša sa novcem. Samo nikad nije odlučila koliki je njen deo.

Promet nije prihod

Broj na tvom računu nije tvoj novac. Deo pripada poreskoj upravi, deo dobavljačima, deo kiriji za sledeći mesec. Kad sve stoji na jednom mestu, mozak vidi jedan veliki broj i troši kao da je sve tvoje. Onda stvarnost stigne u obliku poreskog rešenja.

Ako sebe plaćaš poslednju, radiš za sve osim za sebe.

Sistem od 4 računa

Rešenje je dosadno, i radi. Otvoriš još par računa, većina banaka u Nemačkoj i Austriji to radi besplatno ili za par evra mesečno, i svaki put kad stigne novac, podeliš ga istog dana.

• Prihod. Sve što klijentkinje plate prvo stiže ovde. Odavde se ništa ne plaća direktno.
• Porez. Stalni procenat svake uplate ide ovde odmah i ne dira se. Pitaj svog poreskog savetnika koliko je to za tebe; za mnoge samostalne žene to je negde između 25 i 35 posto.
• Tvoja plata. Stalni iznos koji svakog meseca istog dana prebaciš na svoj privatni račun. U početku mali, ali stalan.
• Posao. Sve ostalo, za kiriju, preparate, alate i rezervu za slabije mesece.

Poenta nisu tačni procenti. Poenta je da svaki evro ima zadatak pre nego što stigneš da ga potrošiš.

Kako to izgleda sa pravim brojevima

Vratimo se Ani. U mesecu sa 6.000 evra prihoda to izgleda otprilike ovako:

• 1.800 evra na račun za porez, 30 posto, i ne dira se dok ne stigne rešenje.
• 1.500 evra na njen privatni račun kao plata, svakog 1. u mesecu.
• 2.700 evra na poslovni račun za zakup stolice, preparate i malu rezervu.

U slabom mesecu plata ostaje ista i ide iz rezerve. U jakom mesecu višak ide u rezervu, a ne u nešto lepo istog popodneva. Posle 6 meseci Ana tačno zna koliko zarađuje, a pismo od poreske uprave više nije katastrofa, nego samo uplata.

Ovi brojevi su primer, a ne plan za tebe. Tvoju poresku stopu, troškove i platu određuješ ti, najbolje zajedno sa poreskim savetnikom.

Zašto baš žene preskaču svoju platu

Zato što plaćanje sebe deluje kao da nešto oduzimaš. Poslu, porodici, deci. Pa ostaviš svoj novac u poslu za svaki slučaj, i iz njega tu i tamo platiš nešto za kuću, tamo gde niko ne vidi. Posle nekoliko godina, ništa što se vidi nije tvoje.

Stalna plata čini tvoj doprinos vidljivim. Partneru, banci, a najviše tebi.

„Od ovog meseca sebi isplaćujem platu svakog 1. Prvo ja, pa sve ostalo.”

Tvoj prvi korak ove nedelje

• Pogledaj poslednja 3 meseca i zapiši ukupan prihod, ukupne troškove i koliko si stvarno odnela kući.
• Otvori jedan poseban račun za porez. Samo taj, ako ti je sve ostalo trenutno previše.
• Izaberi platu koju bi mogla sebi da isplatiš i u lošem mesecu, i upiši uplatu u kalendar za 1. u mesecu.

U početku će delovati malo. U redu je. Važno je da od sada u tvom poslu postoji red sa tvojim imenom.

GGospodinolog